Посјета фрушкогорским манастирима

У октобру 2009. године, дервентски Светосавци су путовали на Фрушку гору – у обилазак тамошњих манастира: Велика Ремета, Врдник, Гргетег, Крушедол и Хопово. На овој лијепој „острвској“ планини, богатој даровима природе, и човјек се вијековима исказивао даровима духа, што се најбоље види у бројним манастирима, њих 18 укупно. Једно вријеме фрушкогорски манастири су били средиште духовног живота српског народа у цјелини, жариште писмености, књижевности и умјетности.

Прво одредиште нашег путовања био је градић Врдник, познат по истоименом манастиру, у коме су једно вријеме биле мошти кнеза Лазара, па је манастир познат и под именом Нова Раваница. Након боравка у манастиру и обиласка Врдника, бањског љечилишта, одлазимо у манастир Крушедол, који је имао веома значајну улогу у политичкој, културној и духовној историји српског народа на јужним просторима Угарске.

Према историјским изворима, манастир Крушедол је подигнут на самом почетку XVI вијека, неколико година прије турског освајања Срема. Подигао га је деспот Ђорђе, каснији владика Максим, из познате владарске лозе сремских Бранковића. Манастир је изграђен с циљем да буде маузолеј породице Бранковић, али је стицајем историјских околности, постао и гробно мјесто многих знаменитих Срба: патријарха Арсенија III Чарнојевића, краља Милана Обреновића, грофа Ђорђа Бранковића и многих других.

Сљедеће одредиште био је манастир Гргетег из XV вијека, задужбина деспота Гргура Бранковића, опјеваног као Змај Огњени Вук, а затим смо стигли у манастир Велику Ремету, гдје смо након вечерње службе, оконачили. Ујутро смо присуствовали литургији, а након тога заједничкој трпези и братском дружењу. Међу бројним манастирским гостима, били су и сликари из далеког Ирана, који су презентовали своја умјетничка дјела. Протојереј Радојица Ћетковић је пригодном бесједом представио дервентску парохију, са посебним освртом на изградњу храма Успења Пресвете Богородице у Дервенти.

Испраћени благословом игумана Стефана, отишли смо у Сремске Карловце, гдје смо посјетили Саборну цркву. Иако смо кратко боравили у овом живописном мјесту, схватили смо значај и улогу овог духовног центра војвођанских Срба кроз вијекове. Није мањи ни значај Новог Сада, који је нама ипак више послужио за одмор, као и сусрете са родбином и пријатељима. Након боравка у „српској Атини“, кренули смо за Дервенту, уз посјету манастиру Ново Хопово, који је прва задужбина светог владике Максима.

Погледајте остале слике у нашој галерији