Жељко Асентић: Дервентски Светосавци у посјети МилешевиСветосавска омладинска заједница из Дервенте организовала је поклоничко путовање у манастир Милешеву, задужбину краља Владислава Немањића из 13. вијека. Овај манастир је вишевјековни духовни и културни центар српског народа и Цркве, који је уз то и култно мјесто због гроба Светог Саве, чије су мошти ту биле присутне више од три и по вијека. У суботу 22. августа 2009, у раним јутарњим часовима, група од педесетак дервентских ходочасника кренула је пут милешевског манастира. Након краћих предаха код Љубовије и на Кадињачи, приређен је петочасовни одмор на планини Златибору, једном од водећих туристичких центара Србије. Послије пријатног опуштања и одмора у „ваздушној бањи“, Дервенћани су кренули према Милешеви, главном одредишту овог путовања. Након љубазног дочека и смјештаја у манастирском комплексу, дервентски ходочасници су присуствовали вечерњој служби, затим су обишли ризницу и остале манастирске објекте, видјели разне реликвије којима манастир располаже и чули занимљиво предавање о националном, духовном и историјском значају Милешеве за српски народ. Посебне импресије изазвале су фреске из 13. вијека, међу којима се истичу Бели анђео и портрет Светог Саве, на коме је оснивач Српске цркве најаутентичније приказан јер је портретисан за његовог живота. Након преноћишта у манастирским конацима, дервентски вјерници су присуствовали литургији и, топло испраћени од игуманије и сестара, кренули су према Мећавнику, у посјету Кустуричином етно-селу. Послије угодног боравка у „Кустендорфу“, сљедеће одредиште био је манастир Добрун из 14. вијека, који се налази у близини остатака истоименог средњовјековног утврђеног града. Манастир је смјештен крај ријеке Рзав, у лијепом природном амбијенту. На оближњем брду се истиче велика биста вожда Карађорђа. Добрунске фреске су изузетне умјетничке вриједности, а манастир има и веома богату ризницу. У Вишеграду, задњем одредишту овог путовања, Дервенћани нису пропустили прилику да прошетају „на Дрини ћупријом“, спомеником свјетске културне баштине. Током повратка кући, путујући преко Романије, Бирча и других крајева Републике Српске, ходочасници су сабирали бројне утиске. У Дервенту су стигли у вечерњим часовима. Изражен је општи и једнодушан закључак да је путовање било занимљиво, садржајно и надасве духовно корисно. |
|